Parlamentarni izbori 14. februara 2021. doneli su promenu i nadu za učešće i zastupljenost žena u politici i procesima odlučivanja.
U poređenju sa prethodnim izborima (2019.), zastupljenost žena u Skupštini Kosova povećana je za pet mesta. Od ukupno 120 mesta biće 44 poslanica ili 36,6%, dok je u prethodnom parlamentu ta cifra iznosila 32,5% ili 39 poslanica.
Štaviše, ovog puta je više žena izabrano bez kvote nego što je izabrano zahvaljujući njoj. Prema dosadašnjim rezultatima koje je objavila Centralna izborna komisija, samo 11 od 44 izabrane poslanice trebala je kvotu da bi obezbedila poslaničko mesto, dok je 33 žena pobedilo bez rodne kvote.
Ovo nije jedina prepreka koju su žene savladale na ovim izborima. Ostvarile su ovu zastupljenost iako su bile nedovoljno zastupljene na izbornim listama političkih partija, podsećajući se da nijedna politička stranka, čak ni ovog puta, nije primenila Zakon o rodnoj ravnopravnosti (ZRR).
Žene su takođe prevazišle činjenicu da nisu bile jednako zastupljene ni na televizijskim debatama a ni kampanjama. Brojanje ženske moći nastavlja se činjenicom da su od deset najglasnijih na ovim izborima četiri od njih žene. Za razliku od prethodnih izbora kada su u prvih deset bile samo dve žene. Glas žena postaje još jači kada primetimo da je preko 60% žena učestvovalo na izborima i da je žena postala naglasanija osoba u istoriji od proglašenja nezavisnosti.
Ovo je pobeda ženskog pokreta na Kosovu, što takođe dokazuje da glas građana za žene donosi pozitivne i toliko potrebne promene. Ovaj feministički pokret više od 15 godina podržavale su i jačale organizacije civilnog društva koje rade na ženskim pravima, uključujući doprinos Mreže žena Kosova (MŽK) u osnaživanju žena u politici na lokalnom nivou. Zajedno sa Lobijem za rodnu ravnopravnost (Lobi) između ostalih.
Što se tiče istorijskog konteksta ovog trijumfa žena, Zana Hodža, izvršna direktorica Artpolis, kao i članica Odbora MŽK, kaže „u stvari ovo je istorijska pobeda MŽK i ženskog pokreta na Kosovu. Najtačniji pokazatelj da decenije napora i glas žena za žene donose promene.“
„U isto vreme, ova situacija može poslužiti kao poslednji put kada političke stranke treba da reflektuju na to da ne postoje jednostavno samo „pitanja žena“, već́ da je rodna ravnopravnost pitanje celog društva“, dodala je predsedavajuća Odbora MŽK, Ariana Ćosaj-Mustafa.
Međutim, dok budemo svedoci političkog osnaživanja žena u kosovskom društvu, MŽK će nastaviti svoje dugogodišnje napore da poveća učešće žena u politici i odlučivanju i zahtevaće odgovornost i transparentnost za politike koje utiču na dobrobit i prava žena kao od izabranih tako i od vlade koja se očekuje da bude formirana.
