Mreža žena Kosova (MŽK) je 12. marta 2018. godine, u Hotelu Sirius u Prištini objavila novi izveštaj: S reči na dela? Nadgledanje institucionalnog odgovora na rodno zasnovano nasilje na Kosovu.
„Bila je 2004. godina kada smo po prvi put javno protestovali za zaštitu od nasilja u porodici. U to vreme, nasilje je bila tabu i privatna tema“, rekla je Igballe Rogova, Izvršna direktorka MŽK-a tokom svog uvodnog izlaganja. „Od tada, videli smo institucionalni napredak, od Zakona za zaštitu od nasilja u porodici do strategija i akcionih planova protiv nasilja u porodici. Ipak, pravni okvir se još uvek ne primenjuje dovoljno. Kako kaže naziv na našem novom izveštaju, ne želimo više reči, želimo dela!“
Tokom objavljivanja publikacije, MŽK je razmatrala preporuke sa ključnim institucijama odgovornim za primenu pravnog okvira. Koautorka, Adelina Berisha predstavila je ključne nalaze i preporuke, od kojih su neki uključivali:

• Nacionalni koordinator za nasilje u porodici je politička pozicija, a to je zamenik Ministra pravde. Stoga, bez funkcionalne vlade, Kosovu je nedostajalo ovo ključno koordinaciono telo više od godinu dana. Možda je delimično to i razlog, zašto je samo oko 19% sprovedena druga Nacionalna strategija za zaštitu od nasilja u porodici i akcioni plan 2016 – 2020. godine.
• Među-institucionalna saradnja ostaje slaba, uključujući i nedostatak sveobuhvatnih podataka i sistema za upravljanje slučajevima.
• Prihvatilišta se bore da ostanu otvorena i da pružaju konzistentne i kvalitetne usluge.
• Programi za rehabilitaciju i reintegraciju su skoro nepostojeći i za počinioce i za žrtve.
• Nekoliko institucija nastavljaju da krive žrtve za počinjeno nasilje nad njima, što doprinosi takođe i na lagane presude ili na nekažnjavanje. To može dovesti do recidivizma.

„Glavni izazov je mentalitet“, rekla je Sevdije Morina, Zamenik Državnog tužioca. Ona je rekla da nasilje nije privatna stvar. „Treba se tretirati kao kršenje zakona, bez obzira na izjavu žrtve. Radili smo na tome kako bi kazali tužiocima da moraju izgraditi slučaj, bez obzira na izjave žrtava, jer žrtve mogu promeniti svoje izjave“.
„Iako su se osobe na poziciji Nacionalnog koordinatora promenile, izazovi su ostali“, naglasio je Naim Qelaj, Zamenik ministra pravde i skoro imenovani Nacionalni koordinator nasilja u porodici iz Ministarstva pravde. „Naučio sam mnogo toga iz ovog izveštaja, i verujem da su sve preporuke u liniji sa Nacionalnom strategijom. Obećavam da ću adresirati sve preporuke“. On je rekao da će ubrzo pozvati među-ministarski sastanak kako bi se osiguralo da sve institucije budu svesne o preporukama i da će raditi na tome da se sprovedu.
„Sve što Mreža žena Kosovo inicira je pozitivno“, rekla je Biljana Redžić, Sudija koja zastupa Sudski savet Kosova. „Ja takođe visoko cenim istraživačke novinare BIRN-a. I ja sam takođe bila nadgledana od njih. Nalazi i preporuke BIRN-a i MŽK-a su potpuno analizirani i trebamo ih koristiti kao putokaz za sprečavanje nasilja nad ženama, posebno nasilja u porodici“. Štaviše, ona je rekla da se šef Sudskog saveta Kosova, „slaže sa svim tim… i da će preduzeti sve zakonske mere kako bi adresirali rodno zasnovano nasilje“.
„Istraživanje nas tera da govorimo i da poboljšamo sami sebe“, složila se Adile Shaqiri, viši službenik za zaštitu žrtava trgovine ljudima, seksualnog zločina i nasilja u porodici iz Departmana za socijalne i porodične politike pri Ministarstvu za rad i socijalnu zaštitu.
U decembru 2016. godine, Kosovo je usvojilo svoju drugu Nacionalnu strategiju za zaštitu od nasilja u porodici i akcioni plan 2016 – 2020. (NSZNP). Od tada, nekoliko inicijativa su pokušavale da izgrade kapacitete javnih institucija za sprovođenje ovog i drugih zakonskih odgovornosti vezano za nasilje u porodici. Dok je seksualno uznemiravanje raspravljano više u javnim forumima poslednjih godina, drugi oblici rodno zasnovanog nasilja, u posebnosti seksualno nasilje, ostaju u velikoj meri nevidljivi i nedovoljno istraženi.
Stoga, između avgusta i novembra 2017. godine, Mreža žena Kosova (MŽK) i Balkanska mreža istraživačkog izveštavanja (BIRN) nadgledale su do kojeg stepena su institucije, koje imaju pravnu odgovornost da štite ljude koji su doživeli rodno zasnovano nasilje, sprovodile odgovarajući pravni okvir. Nadgledanje je takođe imalo za cilj da kontroliše bilo kakve promene MŽK istraživanja od 2015. godine, o stavovima, svesti i učinku institucija koje rade sa slučajevima rodno zasnovanog nasilja i da oceni sprovođenje NSZNP-a do danas. Konačni izveštaj se zasniva na nalazima praćenja slučajeva, intervjuima sa 84. predstavnika odgovarajućih institucija i pregleda kvantitativnih podataka.
Pored pomenutih panelista, predstavnici nekoliko institucija, medija, međunarodnih organizacija, agencija UN-a i civilnog društva su takođe učestvovali na događaju lansiranja istraživanja.
Ovo istraživanje je omogućeno uz podršku Austrijske agencije za razvoj. Kako je izjavio Arsim Aziri, Šef administracije i savetnik privatnog sektora iz Austrijske agencije za razvoj tokom prezentacije, Austrijska saradnja za razvoj traži da uključi ojačavanje žena u celom njihovom radu. On je izjavio da očekuju da nastave dugoročnu saradnju i pružanje podrške MŽK-u, s obzirom da su „rezultati vidljivi“.