Juče, predsednica Odbora MŽK Ariana Qosaj-Mustafa učestvovala je u diskusiji o početku izrade Administrativnog uputstva za upis imovine na ime oba bračna druga, u organizaciji Agencije za ravnopravnost polova pri Kancelariji predsednika Vlade Kosova radi obeležavanja 8 Marta, međunarodnog dana žena. Diskusija je usredsređena na Administrativno uputstvo, kojim bi se bračni drugovi oslobodili plaćanja taksi za upis imovine. Ovim afirmativnim aktom se pospešuje zajednički upis imovine od čega će naročito imati koristi žene.
Trenutno samo 16.5% imovine na Kosovu je upisano na ime žena i/ ili kao zajednička imovina. Neravnopravno posedovanje imovine onemogućuje ženama da imaju pristup bankarskim kreditima te ometa njihovo šire ekonomsko osnaženje.
Dok će Vlada Republike Kosova uskoro izraditit novi Građanski zakonik i dok je u toku Projekat Građansko pravo na imovinu finansiran od strane EU koji će sprovesti GIZ, koji preispitaju postojeći zakonski okvir koji se odnosi na svojinska prava u pogledu mogućih izazova, ovo Administrativno uputstvo predstavlja afirmativnu meru u cilju dugoročnog rešenja pitanja neobuhvaćenosti žena procesom nasleđivanja. Takvi kratkoročni afirmativni poduhvati u pravcu unapređenja rodne ravnopravnosti su propisani Zakonom o ravnopravnosti polova.
“Upotreba imovine i pravo nad njom ostaje jedan od značajnih faktora za ekonomsko osnaženje žena“ – izjavila je predstavnica ARP na početku ovog događaja. “Posedovanje ili neposedovanje imovine neposredno utiče na mogućnost dobijanja kredita za pokretanje biznisa u cilju stabilnog zapošljavanja te ekonomske stabilnosti za žene i devojke. Pravo na imovinu predstavlja osnovno pravo garantovano Ustavom Republike Kosova, kao najvišeg pravnog akta zemlje, kao i zakonima na snazi, kao što su: Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o porodici, Zakon o nasleđivanju, Zakon o imovini, Zakon protiv diskriminacije.”
Naime, Zakon o ravnopravnosti polova predviđa mogućnost preduzimanja posebnih mera, uključujući i privremene afirmativne mere u pravcu unapređivanja prava žena.
U ovom slučaju, Administrativno uputstvo posluži će kao privremena mera u cilju pospešivanja i omogućavanja upisa imovine na ime žene kao suvlasnice nepokretnosti.
„Ovaj vid afirmativne mere je propisan Zakonom o ravnopravnosti polova, koji je očekivan od MŽK“ – istakla je Qosaj-Mustafa. “MŽK podržava Administrativno uputstvo, koje može doprineti pristupu žena kreditima i njihovom ekonomskom osnaženju. Pristup žena imovini doprineće isto tako i prilagođavanju žena u porodici kao i ekonomskom razvoju i blagostanju porodice“.
Dok je ARP predvidela da ovo Administrativnog uputstvo važi tri meseca, MŽK je tražila da isto bude na snazi najmanje godinu dana kako bi moglo biti primenjivo.
“Ova mera treba biti praćena podizanjem svesti o tom uputstvu kao i drugim koracima koji traže dosta vremena” – istakla je Qosaj-Musafa.
MŽK je takođe primetila da iz Administrativnog uputstva treba izbaciti takse za upis imovine i u odnosu na neudate žene (dakle ne samo za bračne drugove), obzirom da su i one isključeni iz tih mogućnosti i ne mogu biti diskriminisane zbog njihovog bračnog statusa.
ARP će uskoro inicirati proces sastavljanja Administrativnog uputstva, a MŽK se nada da će biti uključena u ovom procesu.
Svojim diskusijama su doprineli još i: Edona Hajrullahu, izvršni rukovodilac ARP; Leonora Selmani, šef Sektora za zakonodavstvo ARP; Lirije Kajtazi, Predsednica Parlamentarne komisije za ljudska prava, ravnopravnost polova, nestaa lica i peticije; Murat Meha, rukovodilac Katastra i Sefedin Blakaj, noter.
Trenutno samo 16.5% imovine na Kosovu je upisano na ime žena i/ ili kao zajednička imovina. Neravnopravno posedovanje imovine onemogućuje ženama da imaju pristup bankarskim kreditima te ometa njihovo šire ekonomsko osnaženje.
Dok će Vlada Republike Kosova uskoro izraditit novi Građanski zakonik i dok je u toku Projekat Građansko pravo na imovinu finansiran od strane EU koji će sprovesti GIZ, koji preispitaju postojeći zakonski okvir koji se odnosi na svojinska prava u pogledu mogućih izazova, ovo Administrativno uputstvo predstavlja afirmativnu meru u cilju dugoročnog rešenja pitanja neobuhvaćenosti žena procesom nasleđivanja. Takvi kratkoročni afirmativni poduhvati u pravcu unapređenja rodne ravnopravnosti su propisani Zakonom o ravnopravnosti polova.
“Upotreba imovine i pravo nad njom ostaje jedan od značajnih faktora za ekonomsko osnaženje žena“ – izjavila je predstavnica ARP na početku ovog događaja. “Posedovanje ili neposedovanje imovine neposredno utiče na mogućnost dobijanja kredita za pokretanje biznisa u cilju stabilnog zapošljavanja te ekonomske stabilnosti za žene i devojke. Pravo na imovinu predstavlja osnovno pravo garantovano Ustavom Republike Kosova, kao najvišeg pravnog akta zemlje, kao i zakonima na snazi, kao što su: Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o porodici, Zakon o nasleđivanju, Zakon o imovini, Zakon protiv diskriminacije.”
Naime, Zakon o ravnopravnosti polova predviđa mogućnost preduzimanja posebnih mera, uključujući i privremene afirmativne mere u pravcu unapređivanja prava žena.
U ovom slučaju, Administrativno uputstvo posluži će kao privremena mera u cilju pospešivanja i omogućavanja upisa imovine na ime žene kao suvlasnice nepokretnosti.
„Ovaj vid afirmativne mere je propisan Zakonom o ravnopravnosti polova, koji je očekivan od MŽK“ – istakla je Qosaj-Mustafa. “MŽK podržava Administrativno uputstvo, koje može doprineti pristupu žena kreditima i njihovom ekonomskom osnaženju. Pristup žena imovini doprineće isto tako i prilagođavanju žena u porodici kao i ekonomskom razvoju i blagostanju porodice“.
Dok je ARP predvidela da ovo Administrativnog uputstvo važi tri meseca, MŽK je tražila da isto bude na snazi najmanje godinu dana kako bi moglo biti primenjivo.
“Ova mera treba biti praćena podizanjem svesti o tom uputstvu kao i drugim koracima koji traže dosta vremena” – istakla je Qosaj-Musafa.
MŽK je takođe primetila da iz Administrativnog uputstva treba izbaciti takse za upis imovine i u odnosu na neudate žene (dakle ne samo za bračne drugove), obzirom da su i one isključeni iz tih mogućnosti i ne mogu biti diskriminisane zbog njihovog bračnog statusa.
ARP će uskoro inicirati proces sastavljanja Administrativnog uputstva, a MŽK se nada da će biti uključena u ovom procesu.
Svojim diskusijama su doprineli još i: Edona Hajrullahu, izvršni rukovodilac ARP; Leonora Selmani, šef Sektora za zakonodavstvo ARP; Lirije Kajtazi, Predsednica Parlamentarne komisije za ljudska prava, ravnopravnost polova, nestaa lica i peticije; Murat Meha, rukovodilac Katastra i Sefedin Blakaj, noter.
