Od Shqipe Malushi

Stotina žena članica organizacija MŽK-ai njihovi dobitnici, pridružili su se radionicama i individualnim podučavanjem o „Otpor i Blagostanje Postojanja“ u selima i gradovima Kosova od 4 juna do 1 septembra 2014 godine. Radionice su pomogle ženama da reflektuju na prošlost i da nađu nove načine kako bi išli unapred. Putovanje za žene je bilo bolno. Sećanja na rat su i dalje bila sveža u njihovim glavama, i niko im stvarno nije pomogao da se izleče ili da im da alate kako bi oslobodili svoj bol i košmare i kako bi našli oproštaj.
U Đakovici, žene su držale slike nestalih sinova i ćerka tokom rata. One su plakale satima za učinjenu nepravdu, nemoć i nedostatak podrške. Nakon nekoliko sata tugovanja, olakšanje je došlo sećajući žrtve u svetlu živih: prikazujući njihove vrednosti i kvalitete, a ne njihov gubitak, fokusirajući se na njihov doprinos, a ne na njihov nestanak.
„Za 15 godina nikada se nisam osećala lakše nego danas“, rekla je jedna majka. „Kasnite. Ovo nam je trebalo 15 godina ranije.“
U drugom selu gde je mnogo žena pretrpelo silovanje, one su sebe nazvale „bezličnim ženama“ bez nade. Bilo je mnogo srce-lomljivih priča. Jedna majka je bila silovana od bande od devet vojnika. Ona se zaklela da se bori protiv ovog zlog čina do kraja njenog života, kako bi zaštitila svoje ćerke. Ona je podstaknula druge žene da ustanu i budu ponosne zato što su preživele. Ona im je rekla da ne nose teret stida zato što one nisu bile krive za to delo. Zajedno smo uspele da izgradimo most nade, mrežu podrške preko pozitivnog mišljenja i novu viziju za život. U Prizrenu, mnogo mladih ljudi sa invaliditetom se pridružilo radionici, nalazeći nadu za njihovu budućnost. Slepa devojka, prva na Kosovu koja studira za master diplomu za Pravo, izrazila je želju da studira psihologiju u Turskoj. Mi smo je povezali sa Turskim Univerzitetom koji je izrazio želju da joj pruži stipendiju.
U selu Malo Kruševo (Krusha e Vogel), gde su skoro svi muškarci ubijeni, polovina sela je išlo napred. Od jedne šivaće mašine koja joj je bila poklonjena u 2003, jedna žena sada ima 10 mašina i zaposlila je mnogo žena kao uspešne krojačice.
lanice MŽK-a su smatrale radionice kao povetarac svežeg vazduha. One su mi dale mogućnost da se povežem sa bolom ljudima i zajedno smo okrenuli bol u nadu. Stvorili smo platformu pozitivnosti gde su žene mogle da identifikuju svoj bol, da se posvete za lečenje i za oslobađanje njihovog bola. Radionice su pomogle žene da zaključe, oproste i puste prošlost. Novo kritičko mišljenje i alati komuniciranja su bili naučeni. Mnoge žene su povratile svoje samopouzdanje u stvaranju boljeg života. Za mene, ovo putovanje kući je bilo veoma pronicljivo. Bila sam u mogućnosti da se ponovo povežem sa mojim mestom, mojim ljudima; da se setim mojeg nasleđa i da otkrijem neke moje lične mane koje sam i ja sama trebala da oprostim i da ih pustim da odu. Ljubav je u svakom srcu mojih ljudi koji imaju potrebe za lečenje kako bi išli napred i povratili sve svoje vrednosti koje su bile oduzete od njih. Ja sam posvećena da podignem moj glas kod svih profesionalaca, umetnika i humanitaraca i da ih zamolim da pomognu lečenje mojih ljudi i da izgradimo novu viziju nade.

Rođena u Peći, Kosovu, Shqipe Malushi je živela u Sjedinjenim Državama od 1980. Kao aktivistkinja za prava žena, ona je radila u Nju Jorku i putovala je celim svetom, pružajući mentorstvo, lečenje i osnaživanje ženama i muškarcima. Ovog leta, nakon mnogo godina daleko, ona se vratila kući na Kosovu.