Kosovsko društvo seksualnost tretira kao jedan od najvećih tabua. Čak se često dešava da i obrazovno-vaspitni sistem jača stigmatizaciju tema koje imaju veze sa reproduktivnim zdravljem, seksualnim odnosima i nevinošću.

Kako se ova tema ne bi izuzela i kako se ne bi videla kao sramotna, organizacija članica Mreže žena Kosova (MŽK), Savremena žena, preduzela je inicijativu „Stigma društva o seksualnosti“.

Ukupno 59 korisnika aktivnosti koje su realizovane u okviru ove inicijative (52 devojke/žene i 7 muškaraca/momaka) sada imaju povećana znanja o reproduktivnom znanju, seksualnom odnosu, cyber seksu (poznat i kao internet seks, cybersex opisuje virtuelni seksualni odnos gde ljudi putem kompjutera jedno-drugom šalju poruke/slike seksualnog sadržaja), nevinošću, masturbaciji i seksualnoj orijentaciji.

Radionice, diskusije i objavljivanje članaka u medijima, vidno su pomogli u podizanju opšte svesti, a posebno kod devojaka iz albanske, romske i aškalijske zajednice u opštini Prizren, kako bi realizovale svoja prava na zdravstvenu negu, a to je i jedna od bitnih oblasti u Strategiji MŽK-a 2019-2022. godine.

             „Ranije nikada pred članovima porodice nisam govorila o seksu ili o drugim tema koje imaju veze sa seksualnošću, ali zahvaljujući ovoj inicijativi sada i sa mojom porodicom ova tema više nije tabu“. Ovo su reči jedne od učesnica na aktivnostima koje je organizovala „Savremena žena“.

„Veoma mi je drago što sam bila deo ove inicijative, i što sam prvi put imala mogućnost da slobodno komuniciram sa drugim devojkama na temu koja se još uvek smatra tabu temom u našem društvu. Predavanja ovakve vrste uticala su da i ja podignem svest o seksualnom i reproduktivnom zdravlju, kao i o seksualnom nasilju“, istakla je Jona Gashi, ekonomistkinja.

Slične ocene nisu izostale ni od službenika institucija, koji su učestvovali na ovim aktivnostima.

„Drago mi je što sam učestvovao na ovoj aktivnosti vašeg udruženja, informacije i današnja diskusija u vezi sa reproduktivnim zdravljem, bile su veoma korisne meni kao službeniku Opštinske uprave za zdravlje, u buduće ću unapređivati lokalne politike koje za cilj imaju poboljšanje zdravstvene nege građana, odnosno žena“, istakao je Nexhip Berisha, službenik u Upravi za zdravlje u Prizrenu, tokom diskusije na temu „Seksualna i reproduktivna prava“, gde je jedan od predavača bio Leotrim  Gërmizaj.

Gërmizaj je detaljno predstavio Zakon o zdravlju. On je takođe pričao i o pornografiji, opasnostima i pretnjama koje dolaze od cyber seksa. Prisutni su istakli da su ove pojave posebno opasne, jer su u mnogim slučajevima žrtve pornografskih programa i cybersex-a adolescenti.

Ove teme su uopšteno malo tretirane, zahvaljujući ovoj inicijativi i doprinosu koji su dali stručnjaci, prikupljene su sledeće preporuke, koje su poslate Ministarstvu zdravlja i Upravi za zdravlje u opštini Prizren:

• Da se podigne svest o upotrebi modernih metoda kontracepcije, preko predavanja za adolescente i stanovništvo, pogotovu u ruralnim zonama. Zdravstveni stručnjaci ne treba da oklevaju da diskutuju sa korisnicima o kontracepciji. Podizanje svesti mora se realizovati preko neformalnog obrazovanja sa učenicima po školama, kao i preko informativnih predavanja.
•              Promovisanje na virtuelnim kanalima: Regionalna bolnica u Prizrenu i centri za porodičnu medicinu treba da ažuriraju više informacija na zvaničnoj internet stranici u vezi sa reproduktivnim i seksualnim zdravljem. Trenutno internet stranica ne sadrži nikakav promotivni materijal u vezi sa tim.
•              Zaštita privatnosti: Regionalna bolnica u Prizrenu u koordinaciji sa Ministarstvom zdravlja (MZ) treba da podignu svest zdravstvenih stručnjaka o aspektu privatnosti i poverljivosti, u vezi sa kontraceptivnim uslugama, abortiranjem, negom nakon abortusa i porođajnom negom. Takođe MZ treba da osnuje komisiju koja će pratiti profesionalizam zdravstvenih radnika i koja će kazniti one koji povrede privatnost i poverljivost.
•              Da se izmene članovi 2, 5, 7 i 8 Zakona br. 02/L-076 o reproduktivnom zdravlju- da se reč „žensko“ promeni sa rečju „žena“, jer termin „žensko“ je naučni termin koji se odnosi na pol neke vrste, koji može da rađa, a termin „žena“ se posebno odnosi na ljudska bića.

Ovaj projekat podržao je Fond žena Kosova (FŽK), a finansira ga Austrijska agencija za razvoj (ADA).