East West Management Institute je organizovao konferenciju o „Primeni Međunarodnog Iskustva CSO Zastupanja“, 16-17 oktobra u Tbilisju, Gruziji, kao deo podržanog USAID-ovog Projekta o razvoju politika, zastupanja i civilnog društva u Gruziji (G-PAC). Izvršna Direktorka Mreže Žena Kosova (MŽK),Igballe Rogova je bila među panelistima koji su delili svoju ekspertizu zastupanja.

Tokom panela o „Međunarodnim kampanjama o zastupanju: šta funkcioniše a šta ne“ Rogova je opisala strategije zastupanja MŽK-a, koristeći napore zastupanja MŽK-a kako bi se bavili pitanjem nasilja u porodici kao primer:

1. korak Identifikovanje problema:Nasilje u porodici (NP) je među najrasprostranjenijom vrstom nasilja na Kosovu, ali kada je MŽK počeo svoj rad na ovom pitanju, odmah nakon rata, pravni okvir za adresovanje ovih pitanja je bio nekompletan i institucije nisu imale dovoljno znanja, ekspertize i procedura o tome kako adresirati ovo pitanje.
2.  korak Osmisliti strategiju, izgraditi koaliciju, obezbediti sredstva:MŽK je kao mreža organizacija kreirala svoju strategiju o ovom pitanju kao deo naše četvorogodišnje organizacione strategije, u bliskoj saradnji sa drugim akterima koji rade u ovoj oblasti. Strategija je uključila istraživanje, podizanje svesti, direktno zastupanje kod zainteresovanih strana i prateće nadgledanje. MŽK je izgradio jaku koaliciju aktera „Trougao Saradnje“ između civilnog društva; vlade, posebno sa Agencijom o Rodnoj Ravnopravnosti (ARR) pri Kancelariji Premijera Kosova; i donatora/međunarodnih organizacija, u posebnosti UNDP.
3.  korak Sprovesti Istraživanje:Sa podrškom UNDP-a i pod pokroviteljstvom AGE-a, MŽK je sproveo prvu anketu domaćinstva 1,256 žena i muškaraca, o nasilju u porodici širom zemlje. MŽK je takođe intervjuisao različite predstavnike relevantnih institucija širom zemlje (npr. policiju, sudove, tužilaštvo, socijalne radnike, utočišta, forenziku, zdravstvene radnike). Proistekli izveštaj, Bezbednost počinje kod kuće, pokazao je nivo svesti kod ljudi i institucija, što se tiče raznovrsnih pitanja vezano za nasilje u porodici, kao i opseg učestalosti različitih formi nasilja. Izveštaj je sadržao jasne preporuke za politike i specifične oblasti koje imaju potrebu za podizanje svesti.
4. korak Formulisati politike: Korišćenjem istraživanja, MŽK je postavio četiri specifičnih preporuka za politike, radi pravnog okvira preko podrške pravnih eksperata.
5.  korak Preduzimanje akcija: MŽK je zastupao kod raznovrsnih institucija u vezi važnosti sprovođenja preporuka iz izveštaja i ugrađivanja preporučenog pravnog okvira, kroz sastanke sa njima i diskutovanjem preporuka usmeno. Predstavnice MŽK-a su nakon toga učestvovale u radnoj grupi vlade, tokom procesa izrade pravnog okvira, uključujući i izradu novog zakona o zaštiti protiv nasilja u porodici, dopunu krivičnog zakonika, standardne operativne procedure koje su podeljene između institucija za adresiranje slučajeva nasilja u porodici i nacionalne strategije i akcionog plana o zaštiti protiv nasilja u porodici.
   U međuvremenu, MŽK je organizovao nekoliko kampanja za podizanje svesti sa raznim akterima, kako bi podigli javnu svest o različitim formama nasilja u porodici. To je uključilo proizvodnju muzičkih snimaka od strane poznatih pevača o nasilju u porodici; demonstracije na ulici uključujući građane (uključivanjem muškaraca u preduzimanju mera protiv nasilja protiv žena); uključivanjem medija da prikažu da bi građani delovali ako sudovi ne bi uspeli da održe svoje odgovornosti; i radeći sa institucijama u izgradnji njihovih veština radi boljeg adresiranja nasilja u porodici.
6.  korak Nadgledanje: Važno je da ne stanete kada postignete svoje ciljeve. Nadgledanje je ključno kako bi osigurali sprovođenje. Od kada je pravni okvir stavljen na mesto, MŽK je objavio dva dodatna istraživačka izveštaja koji su bili orijentisani na politike, gledajući na pristup pravdi za žrtve nasilja u porodici, i državni budžet za sprovođenje pravnog okvira, dali su dovoljni fondovi izdvojeni. Intervjui za ove publikacije su služili u smislu držanja službenika odgovornim o njihovim odgovornostima zato što su nekoliko službenika želeli da pokažu da su prve preporuke izveštaja MŽK-a uzeli ozbiljno i da su radili u pravcu njihovog sprovođenja. Nakon publiciranja svakog izveštaja, MŽK se ponovo sastao sa institucijama kako bi zastupao za sprovođenje novih preporuka.
   MŽK je takođe preduzimao akcije kada su se slučajevi nasilja u porodici dešavali, tražeći pravdu. Na primer, u slučaju Diana Kastrati, mlade žene koja je ubijena u sred dana od strane njenog bivšeg muža, od koga je ona tražila nalog za zaštitu, MŽK je organizovao zajedno marš sa njenom porodicom, prijateljima, studentima, političarima i drugim akterima do suda, koji nije uspeo da joj pruži nalog za zaštitu na vreme. Paleći sveće u njenu čast pored suda, pokriveno od većine nacionalnih medija, učesnici su demonstrirali javnu strogu kritiku neuspeha suda i nasilja u porodici.

Dok MŽK nastavlja nadgledanje danas, rad vezan za nasilje u porodici je pokazao pozitivne rezultate, uključujući bolji okvir politika i poboljšano znanje među institucijama, u vezi sa zločinima koji su povezani sa nasiljem u porodici. Naučene lekcije od ovog iskustva je da „trougao saradnje“ između vlade, civilnog društva (uključujući medije), i međunarodnih aktera je važan, za identifikovanje problema preko nadgledanja. Bez jednog aspekta, drugi nisu uspešni.
Rogova je takođe učestvovala u panelu o „Mobiliziranje podrške građana preko tradicionalnih i tehnoloških načina i alternativnih izvora finansiranja za kampanje zastupanja“.
„Kako bi građani učestvovali, važno je da oni vide da osobe koje ih zovu da preduzmu akcije, takođe se bore za njihove interese“, rekla je ona. „Mi kao aktivistkinje trebamo biti javno aktivne u odbrani interesa građana kako bi nam ljudi verovali i sami postali aktivni. Aktivizam nije samo imati jednu kancelariju“.
Ona je napomenula nekoliko načina mobiliziranja podrške građana. Lokalni mediji, Fejsbuk i Tviter se mogu koristiti kako bi proširili informacije i mobilizirali ljude za demonstriranje ili preduzimanje akcija. Važno je da budemo aktivni sa tehnologijom, rekla je ona, objavljujući informacije blagovremeno i označavajući ljude.
Drugi način kako MŽK uključuje ljude i obezbeđuje podršku je preko programa članstva, koji podstiče organizacije i pojedince (uključujući muškarce) da postanu članovi za nominalni iznos za članarinu. Zauzvrat, MŽK pruža članovima usluge i koristi.
Rogova je takođe podelila informaciju o naporima MŽK-a za alternativno povećanje fondova. „Zastupanje ne uzima uvek novac“, rekla je ona. „Ima mnogo toga što možete da učinite bez novca“. Na primer, organizacije mogu da uključe dobrovoljce i omladinu, kao što je MŽK uradio, na primer, za organizovanjeOne Billion Rising bez finansijskih izvora. MŽK takođe organizuje događaje za podizanje fondova kao što su žurke i gale. Lokalna preduzeća mogu pružiti značajne doprinose, kao što su sniženi ili besplatni materijali za odnose sa javnošću; ili muzikanti ili pevači koji doniraju vreme za podizanje svesti. Službenici mogu da naprave dostupnim besplatnu upotrebu javnih prostorija ili da doniraju pića ili hranu radi podrške napora zastupanja.
Važno je da se zahvale oni koji doprinose sa ličnim ručno napisanim beleškama i važno je da se pominju u materijalima za odnos sa javnošću, rekla je Rogova. Organizacije takođe trebaju da prate kasnije kako bi podelile kako su oni iskoristili donacije i koje su promene na kojim su građani i preduzeća podržali doprinosom. „Budite u kontaktu kroz slanje imejlova, novina, Fejsbuk objavljivanja i godišnjih izveštaja o vašem radu, kako bi oni mogli da vide dostignuća i transparentan prikaz vaših finansija“, rekla je Rogova. „To će pokazati transparentnost i uputiće ih da podrže vaš rad ponovo u budućnosti“.