Od aprila do septembra ove godine, 50 žena žrtava nasilja, posebno žena iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana koje žive u opštinama Đakovica, Dečani i Junik, dobile su konkretnu pravnu i psihološku pomoć u okviru projekta „Pružanje pravne i psihološke podrške ženama koje su žrtve rodno zasnovanog nasilja“.

Tokom ovih šest meseci, 400 žena je upoznato sa pravnim mehanizmima za zaštitu od rodno zasnovanog nasilja. Informisanje je obavljeno putem sastanaka od vrata do vrata, onlajn i telefonom.

U međuvremenu, 29. septembra, održan je sastanak u Đakovici u okviru ovog projekta, gde je zagovarana međuinstitucionalna koordinacija i saradnja u pogledu pružanja pravnih i psiholoških usluga za žene žrtve rodno zasnovanog nasilja; govorilo o problemima identifikovanim na terenu sa članovima KMPNP; prisustvu predstavnika lokalnih institucija i njihova saradnja tokom sesija za podizanje svesti, u izgradnji poverenja i partnerstva između korisnika projekta, marginalizovanih grupa i lokalnih vlasti.

Ovaj sastanak je organizovan uz otvorene diskusije, gde su učesnici izneli svoja mišljenja, iskustva i perspektive koje pravno zastupaju.

Pravnica Arbnore Šehu Bunjaku, koja je bila uključena u ovu inicijativu kao trenerica, istakla je da su u okviru ovog projekta sprovedene tri aktivnosti.

„Najveći problemi na koje smo nailazili tokom ovih sastanaka su sa zajednicom Roma, Aškalija, Egipćana jer imaju vrlo malo znanja o svojim zakonskim pravima, [ne znaju] gde da se obrate za bilo kakav problem, gde da prijave nasilje, [ne znaju] da je napuštanje škole krivično delo, rani brakovi su krivično delo i tako dalje“.

Neke od preporuka koje su date za ovim stolom su povećanje broja sudijskih predmeta, dopuna-izmena Zakona o porodici, povećanje broja branilaca žrtava i u drugim opštinama.

Za ovim stolom za diskusiju, Erbljina Dinarama, direktorka skloništa „Sigurna kuća“ u Đakovici, saopštila je da trenutno u ovom skloništu boravi 25 žena i dece.

„Trenutno je 25 žena i dece smešteno u „Sigurnoj kući“ u Đakovici. Međutim, od početka januara do 31. avgusta u sklonište  je došla 141 majka i dete“, saopštila je ona.

U međuvremenu, u vezi sa slučajevima nasilja u porodici, Enis Gaši, tužilac u Osnovnom tužilaštvu u Đakovici, rekao je da se ovi slučajevi tretiraju sa prioritetom.

„Što se tiče slučajeva nasilja u porodici, želim da vas obavestim da se ovi slučajevi prioritetno tretiraju. Neki od ovih slučajeva u zemlji, što se tiče suda, tužilaštva, idu uz mere bezbednosti, određivanje pritvora za osumnjičene kako bi se obezbedilo da žrtva ne ponovi krivično delo, a imali smo prilično veliki broj slučajeva, posebno ove godine. Imamo izveštaj za period januar – avgust, negde preko 50 slučajeva za koje je određen pritvor. Kao broj, ima ih preko 100 i više, ali je bilo negde oko 50 ili 60 slučajeva pritvora“, rekao je Gaši.

S druge strane, Valjbona Dolji Rizvanoli, direktorka NVO „Femrat Aktive të Gjakovës“ (srp. Aktivne žene Đakovice) je istakla da je jedan od glavnih problema žrtava nasilja promena iskaza.

„Smatram da postoji problem u ovim zajednicama uprkos tome što pokušavamo da ih obavestimo. Oni prijavljuju slučaj seksualnog nasilja ili nasilja u porodici. Prijavljuju policiji da je bilo nasilja, dokazi pokazuju da je bilo nasilja, kada odu kod tužioca polako počinju da menjaju iskaz. Ali gde je problem, zašto se povlače? Povlače se jer nemaju podršku države. Država im ne pruža podršku, a jedino rešenje je da se žrtva vrati nasilniku, a obično najveći broj slučajeva koje vidimo je da se vraćaju nasilniku“.

Zatim, Dinarama je rekla da „Period boravka u skloništu nijednoj žrtvi nije isti jer od same žrtve zavisi koliko je u stanju da se rehabilituje. Ima žena koje to lakše, brže prelaze, a ima žena kojima je potrebno više vremena. Dakle, ako majka nije spremna da brine o svojoj deci, onda ne možemo da tražimo da joj se obezbedi socijalno stanovanje ili da iznajmljivanje stana“, objasnila je Dinarama, napominjući da se plan akcije za žrtvu radi u koordinaciji sa Centrom za socijalni rad.

NVO „Aktivne žene Đakovice je ovu projekat sprovela zahvaljujući dodeli grantova u okviru 17. kruga Fonda žena Kosova, kroz inicijativu MŽK „Jačanje kapaciteta i otpornosti OCD: Unapređenje rodne ravnopravnosti usred pandemije COVID-19“ koju finansira Kancelarija Evropske unije na Kosovu.