Meribane Shala je jedna od retkih glumica koja je odmah posle Drugog svetskog rata stupila na pozorišnu scenu, ostavivši trag kao divna glumica i upisala istoriju zajedno sa nekolicinom devojaka i žena glumica, koje su takođe uticale na stvaranje i razvoj pozorišta na Kosovu.

U vreme osnivanja Narodnog pozorišta u Prištini bila je učenica, ali je pozvana u da se prdiruži pozorišnoj trupi. Iako je preovladao patrijarhalni mentalitet, njen brat, poznati glumac Abdurrahman Shalja, ju je ubedio da postane devojka koja sama odlučuje o životu, a da ne bude pod uticajem onoga što drugi govore.

Meribane se po inerciji svog talenta celim bićem bacila na scenske daske. Nežne godine nisu poznavale ni hladnu scenu, ni surove uslove u kojima su se održavale probe, ni turneje po Kosovu, gde su glumci putovali kamionima zajedno sa dekoracijom drama koje su izvodili. Pošto je tada bilo malo glumica, Meri je dobila priliku da igra uloge dečaka. Naređale su se uloge u dramama albanskih i međunarodnih pisaca i dramaturga.

Stvorena je i „mala scena“. Mnogi glumci su dolazili i odlazili da osete porodičnu toplinu, jer većina njih nije bila iz Prištine. Od šminke koja je trebalo da se stavi za različite uloge 70-godišnjakinje, neveste, svekrve, dečaka u obućarskoj radnji, učenika pred streljanjem, žene koju je pretukao muž, pajaca, Meri je dobila prve bore, koje su izražavale njen unutrašnji život, jer je rođena i pripremljena samo da uvek bude prva.

Shani Pallaska, jedan od prvih glumaca Pokrajinskog narodnog pozorišta u Prištini, rekao je za Meribane Shala da je „od druge ili treće predstave, posle uloge devojčica, igrala sve uloge, čak i starice, i niko nije mogao da shvati da je bila devojka od 16-17 godina, odigrala je svaku ulogu koja joj je data, epizodnu ili glavnu, sa velikim uspehom“.

A glumica Leze Qena rekla je da „Ko je video Meribane kako glumi, zna da je glumila s dušom, a ko  je nije video greh je što je nije video“.

Meribanja je takođe bio veoma talentovan biciklistkinja i pobeđivala je na mnogim takmičenjima koja su se održavala na Kosovu. Jedno vreme je živela sa porodicom u Draču-Albaniji, nakon što je sa porodicom i još nekoliko porodica migrirala u teškim posleratnim godinama, kao porodice koje je srpski režim proganjao. Zatim se konačno preselila u Prištinu da živi do 1956. godine kada je preminula.

Njen kratak život ostavio je traga na pozorišnoj sceni. Živela je samo 24 godine. a je 1932. godine, a umrla je 1956. godine.