Priče hrabrih žena su brojne među nama, a jedna od njih je bez sumnje Musine Kokaljari.

Musine Kokaljari je bila prva albanska spisateljica, feministkinja, disidentkinja komunističkog režima i politička aktivistkinja tokom jednog od najznačajnijih perioda političkih dešavanja u Albaniji i Zapadnom Balkanu, pre, tokom i nakon Drugog svetskog rata.

„Musine Kokaljari bila je jedna od najsjajnijih žena koje je Albanija imala. U svojoj mladosti je bila jedna od najemancipovanijih devojaka Albanije, spisateljica sa mnogo šarma. Bila je žena za koju se verovalo da će biti sunce koje će osvetliti albansko društvo, a kasnije ju je komunizam uhapsio i strpao u zatvor“, izjavljuje publicista Bljendi Fevziu, koji u svojoj knjizi o Enveru Hodži posvetio veliki deo Musini Kokaljari i njenoj porodici.

Musine Kokaljari je bila osnivačica i ključna ličnost prve Socijaldemokratske partije Albanije, koja je istovremeno bila i jedna od prvih značajnih političkih grupa koje su se protivile enverističkom režimu. Posledično, Musine je veći deo svog života provela u političkom progonu, hapšenju i mučenju zbog svojih demokratskih uverenja, od kojih nije nikada odustala.

Ona je kategorički odbacila i borila se protiv totalitarizma i ustala je protiv hegemonije i monopola partijske države, partije  koja je insistirala na jednoumlje i jednodimenzionalnom političkom aktivizmu, po diktatu partije.

Kada ga je bila uhapšena od strane režima Envera Hodže, 23. januara 1946 i suđena od strane Vojnog suda u Tirani za „sabotažu i neprijatelja naroda“ na 30 godina zatvora, koja je kasnije smanjena na 20 godina, Musine Kokaljari, usprkos svemu, držala se stava:

„Ne treba da budem komunista da bih volela svoju zemlju! Volim svoju zemlju i ako nisam komunista. Volim njen napredak. Čak i ako ste pobedili u ratu, iako ste pobedili na izborima, ne možete progoniti one koji misle drugačije od vas. Mislim drugačije od vas, ali volim svoju zemlju. Vi me sudite zbog mojih ideja. Ja se ne pokajem, jer nisam ni za šta kriva!“

Ovom samoodbranom i svojim stavom rekla je ne komunizmu. Rekla je ne nasilju, neslobodi i nepravdi. I čitavog svog života je govorila ne.

Rođena je 10. februara 1917. u Adani (Turskoj). Musine Kokaljari i njena porodica vratila se u Đirokastru 1921. godine, u gradu njene porodice. Od malih nogu, Musine je pokazivala posebnu strast prema književnosti i prema folkloru

Školovana prvobitno u Tirani, studirala je na Fakultetu savremene književnosti na Univerzitetu „La Sapienza“ u Rimu – Italija. Musine Kokaljari je 1941. objavila svoje književno delo pod nazivom „Siç më thotë nënua plakë“ („Kako je govorila moja stara majka“) koji se bavio pitanjima žena i patrijarhalnog društva.

Pored sopstvenog književnog dela, preduzela i važne inicijative iz oblasti publicistike. Tokom 1942.godine ime Musine Kokaljari uključuje se u Italijansku enciklopediju kao nadareni pisac sa visokim književnim potencijalom. Kao deo antifašističke inicijative u Albaniji, ona doprinosi izdavanju časopisa « „Gruaja Shqiptare“ („Albanska žena“) u junu1943 pod nadimkom „Tacitta“. Musine je 1944. objavila dve knjige pod naslovom „Rreth Vatrës “ („Oko ognjišta“) i „Sa u tunt Jeta“.

Od početka 1942, Musine Kokaljari angažovala se u antifašističke i antikomunističke pokrete u Rimu. Godine 1943 bila je jedna od glavnih osnivačica i pokretača Socijaldemokratske partije. Kao deo ovog političkog projekta, 1. januara 1944. godine ona je objavila prvi broj lista „Zëri i Lirisë“ („Glas slobode“), kao zvanični list Socijaldemokratske partije.

Njena braća, Muntaz i Vejsim Kokaljari, streljani su bez prethodnog suđenja 12. novembra 1944. Progonjena od streljanja njene braće i kao osnivačica Socijaldemokratske partije i njenog lista „Zëri i lirisë“ („Glas slobode“), u periodu od 13. do 28. novembra 1945 godine Musine Kokaljari uhapšena je dva puta. Musine je uhapšena 1946. godine a potom kažnjena na dugogodišnju zatvorsku robiju, tokom koje je izložena stravičnim mučenjima koja je nad nju sproveo tadašnji režim. Nakon 16 godina zatvora u zloglasnom zatvoru u Burelu (Burrel), 1964. godine izolovana pod strogim nadzorom agenata bezbednosti. Musine Kokaljari je provela narednih 19 godina svog života internirana u Ršenu (Rrëshen), gde je penzionisana a dobila je samo polovičan iznos penzije. Radila je 11 godina kao metlarka u građevinarstvu, među opekama, maltera i betona.

Uprkos stalnom progonu i nedostatku minimalnih uslova, Musine Kokaljari u tajnosti je uspela da u celosti napiše svoju knjigu, pod nazivom “Si lindi Partia Social-Demokrate” („Kako je nastala Socijaldemokratska partija“), u kojoj detaljno objašnjava svoju progresivnu i demokratsku alternativu.

Musine Kokaljari bila je jedan od prvih 30 zatvorenika iz redova pisaca koji su 1960. registrovani od strane Komiteta trojke (preteča PEN kluba).

Musine Kokaljari je 1980. dijagnostifikovana rakom dojki. Njoj je odbijeno lečenje u državnoj klinici za onkologiju. Odbijanje režima da nju tretira i leči, uzrokovala je strašne bolove i patnje tokom progona da bi sve to kulminiralo njenom smrću avgusta 1983. u totalnoj izolaciji. Musine Kokaljari je ponovo sahranjena 1991. u Šišu-Tufini (Shish – Tufinë).

Predsednik Republike Albanije ju je 1993. godine proglasio „Mučenikom demokratije“.