„Osećale smo se zarobljene u tami, a one su nam pomogle da ponovo ugledamo svetlo.“

Prošlo je nekoliko godina otkako je A. M., žena koja je preživela seksualno nasilje tokom rata na Kosovu, prvi put zakoračila kroz vrata Centra za promociju ženskih prava (CPŽP) u Glogovcu. Za nju je ova organizacija postala mnogo više od mesta podrške — postala je siguran prostor u kojem je mogla da započne proces oporavka, ponovo izgradi samopouzdanje i postepeno povrati kontrolu nad svojom budućnošću.

CPŽP pruža podršku ženama koje su preživele seksualno nasilje u ratu kroz pravnu pomoć, psihosocijalnu podršku i terapiju kroz umetnost, kao i programe ekonomskog osnaživanja. Tokom posete Mreže žena Kosova (MŽK), A. M. je kao jedna od korisnica CPŽP-a velikodušno podelila svoje iskustvo oporavka, otpornosti i obnove života nakon ratne traume.

Za A. M., put do podrške nije bio lak. Dolazeći iz udaljenog sela, u vreme kada su žene bile osuđivane za svaki korak van svojih domova, odluka da potraži pomoć bila je ispunjena strahom, nesigurnošću i stidom koji je nametalo društvo.

„Kada sam odlučila da dođem, bilo je veoma teško. Kada sam ušla i počela da govorim, rekli su mi: ‘Ne brini, nemoj da se uzrujavaš. Ti si nam kao ćerka.’“

U CPŽP-u je, po prvi put, pronašla mesto gde nije bila osuđivana, već saslušana. Na početku su njoj i mnogim drugim ženama bile potrebne psihološke podrške jer su, kako se priseća, bile iscrpljene i preopterećene stresom. Vremenom, kroz savetovanje, grupne aktivnosti i prijateljstva sa ženama koje su prošle kroz slična iskustva, počela je da se oporavlja i da se oseća slobodnije.

„Kada dođemo ovde, osećamo se kao da smo sa svojom majkom, kao ćerke koje se okupljaju. Dolazimo i delimo svoje brige — bilo da imamo nešto ili nemamo ništa, sve podelimo.“

Podrška koja je pružena A. M. ubrzo je prevazišla emocionalni oporavak. Kroz grant šemu koju su sprovele UN Women i MŽK. A. M. je dobila kravu, koja je postala važan izvor prihoda za njenu porodicu.

„Od te jedne krave na kraju sam došla do pet. Prodavala sam mleko, plaćala školovanje svoje dece i kupovala ono što im je bilo potrebno. Moj muž nije imao posao, a ni ja, pa nam je to postalo izvor prihoda.“

Iskustvo A. M. pokazuje da i skromne inicijative ekonomskog osnaživanja mogu doneti trajne promene, pomažući ženama da ostvare prihode, izdržavaju svoje porodice i izgrade sigurniju budućnost.

Danas je život A. M. potpuno drugačiji. Njena deca su završila školovanje, diplomirala na univerzitetu i zaposlila se. Za nju je to najveće dostignuće.

„Kada vidiš kako ti porodica napreduje, ponekad zaboraviš na sebe.“

Osvrćući se na svoj put, A. M. opisuje CPŽP kao mesto gde su žene pronašle svetlo u jednom od najmračnijih perioda svojih života.

„ Osećale smo se zarobljene u tami, a one su nam pomogle da ponovo ugledamo svetlo.“

Njena poruka drugim ženama je poruka solidarnosti i podrške:

„Molim sve majke da se obrate organizacijama i potraže pomoć. Jedna žena treba da podrži drugu, jer tako otvarate nekome put napred.“

Uoči Međunarodnog dana za borbu protiv seksualnog nasilja u sukobima, priča A. M. podseća da, iako posledice seksualnog nasilja tokom rata mogu trajati ceo život, isto tako mogu trajati i snaga, dostojanstvo i otpornost onih koji su ga preživeli.

Inicijali osobe u ovoj priči su izmenjeni radi zaštite njenog identiteta.

Ako ste vi ili neko koga poznajete preživeli seksualno nasilje i potrebna vam je podrška, obratite se Mreži žena Kosova za informacije, upućivanje i pomoć.