Ujedinjene zajedničkim iskustvima i posvećenošću izgradnji trajnog mira, raznovrsne aktivistkinje za prava žena, visoki državni zvaničnici, predstavnici EU, UN i NATO-a, kao i preživele sukoba iz celog sveta, okupili su se u Prištini 2. i 3. juna na trećem godišnjem Globalnom forumu o ženama, miru i bezbednosti, koji je organizovala predsednica Kosova, dr Vjosa Osmani Sadriu. 

Predsednica Osmani Sadriu otvorila je Forum snažnom istinom: mir nije pasivno stanje; on se gradi, kamen po kamen, kroz solidarnost, sećanje i odlučnost. 

U svom uvodnom govoru, ponudila je ne samo politiku, već i poeziju ukorenjenu u bolu i svrsi. 

„Ne govorimo o miru sa distance“, rekla je predsednica Osmani Sadriu. „Govorimo o miru iz težine sećanja sa nametnutim osećajem odgovornosti i sa željom da širimo poruku: Nikada više“, naglašavajući da mir ne može biti održiv bez liderstva žena. 

Mir nije ono što nastaje kada oružje utihne, rekla je. To je proces. Govorila je o sajber napadima kao novim bojištima, ističući potrebu za novim alatima za očuvanje mira i uvodeći fokus Foruma: „Bezbednosni kod naše generacije“. 

Naglasila je: „Mir je stvar volje, hrabrosti i izbora“, te da „nikada više“ znači birati dijalog umesto oružja – ne samo nakon sukoba, već i kako bi se sprečili budući ratovi. 

Pričanje priča kao oblik isceljenja, osnaživanje kroz svedočenja i solidarnost među ženama bile su ključne teme Foruma, počevši od dodele Predsedničke medalje majkama Srebrenice za njihovu hrabrost tokom genocida u Bosni. Kroz njihovu priču, kolektivno smo prepoznali njihov bol, odali počast njihovoj snazi i podržali njihovu neumornu borbu za pravdu. 

Briga zbog dugotrajne psihološke i transgeneracijske traume bila je prisutna tokom celog Foruma, jer su trajne posledice nasilja nad ženama i njihovom decom identifikovane kao sveprisutan izazov širom sveta. 

„Trauma ne nestaje kada borbe prestanu“, izjavio je Nj.E. ser Rodni Vilijams, generalni guverner Antigve i Barbude. „Ona se preliva u svakodnevni život naših zajednica“. Dodatno je naglasio da sukobi „kida(j)u tkivo društva, a mi vidimo otpornost žena koje to tkivo drže na okupu“, ističući ključnu ulogu žena u očuvanju dobrobiti zajednica, kao i njihovu sposobnost da se prilagode i istraju u teškim okolnostima. 

Ključna uloga žena i civilnog društva, posebno organizacija za ženska prava, u izgradnji mira i zaštiti onih koje su najviše pogođene ratom, bila je stalno prisutna tema. Istaknuta je i hitna potreba za jačanjem partnerstava sa civilnim društvom i njegovim uključivanjem u sve diskusije o zakonima, politikama i njihovoj primeni. Brojne članice Mreže Žena Kosova (MŽK) učestvovale su u Forumu, deleći svoje ogromno znanje i višedecenijsko iskustvo tokom različitih panela i diskusija. 

Izvršna direktorka MŽK-a, Igbale Rogova, govorila je o tome kako su žene uvek organizovale mirovne akcije, čak i pod pretnjom Miloševićevih snajpera devedesetih. Tokom panela „Trajan mir na Zapadnom Balkanu“, podsetila je na ključnu ulogu Ženske mirovne koalicije, kroz koju su MŽK i Mreža Žene u crnom iz Srbije ujedinile različite žene iz dveju zemalja. „Slale smo zajednička pisma [glavnom pregovaraču] Ahtisariju i drugim akterima u zvaničnim pregovorima između Kosova i Srbije“, rekla je. Istakla je i važnost toga što su Žene u crnom uputile prvo javno izvinjenje za zločine počinjene u njihovo ime. Emitovano na RTV21, to je bio trenutak koji je označio prekretnicu ka opraštanju, isceljenju i izgradnji poverenja. 

Osvrćući se na aktuelnu situaciju i globalni otpor prema pravima žena, Rogova je poručila: „Žene su jake. Žene su hrabre. Zato i postoji antirodni pokret.“ 

Noseći svoje crvene cipele, Rogova je pozvala na zajedničku akciju – pozvala je žene da svakog utorka nose crvene cipele – simbol osnaženosti i ženskog jedinstva. Izjavila je: „Ustajemo u crvenim cipelama da pokažemo solidarnost među ženama. Bez solidarnosti, nema napretka.“ 

Brojne diskusije bile su posvećene tome da žene dobiju „mesto za stolom“, posebno u kontekstu dijaloga Beograd–Priština. Moderirajući panel „Mirotvorstvo u 21. veku: Šta je potrebno?“, ambasadorka Nensi Soderberg, direktorka Nacionalnog demokratskog instituta na Kosovu, nadovezala se na reči Širli Čišolm o tome da žene treba da „ponesu sopstvenu stolicu“, zaključujući: „Ono što čujem jeste da žene više ne treba da traže mesto – već da ga same zauzmu.“ 

Još jedna ključna preporuka Foruma bila je hitna potreba da EU, NATO i vlade razviju jasnu strategiju – novi „Bezbednosni kod“ – za suzbijanje tehnološkog ratovanja koje cilja ljudsku psihu. Sajber nasilje i dezinformacije prepoznate su kao ozbiljne pretnje društvu, s tim da digitalno nasilje nesrazmerno pogađa žene i devojke. Dezinformacije i „informacioni rat“ u doba ubrzanog razvoja veštačke inteligencije opisani su kao oružja rata i pretnje demokratiji. Tehnologija istaknuta kao dvosekli mač – može služiti i ljudskosti i šteti – što je potvrdilo potrebu za odgovarajućom regulacijom i zaštitnim mehanizmima. 

Aktivistkinje iz više organizacija članica KWN-a uzele su učešće na Forumu, deleći uvid i iskustva iz prve ruke, uključujući: 

• Feride Rušiti, izvršnu direktorku Centra za rehabilitaciju žrtava torture, koja je govorila na panelima „Osnaživanje kao put ka miru“ i „Ka pravdi: Snaga i priče preživelih“, naglašavajući da preživeti nije kraj, već početak. Njene reči nosile su težinu nevidljivih rana, insistirajući da dostojanstvo i pravda nisu luksuz – već nužnost. 

• Veprore Šehu, izvršnu direktorku organizacije Medica Kosova, koja je govorila na panelu „Od pepela do demokratije: Priča o transformaciji Kosova“. Njeno svedočenje nije bilo samo o obnovi države, već o njenom ponovnom osmišljavanju – sa ženskim liderstvom kao temeljem demokratskog razvoja. 

• Mirlindu Sada, izvršnu direktorku organizacije Medica Gjakova, čije je izlaganje na panelu „Isceljenje nakon traume: Preživele koje ponovo preuzimaju svoje živote“ bilo duboko emotivno. Govorila je o ženama koje, iako ranjene, nisu slomljene – već ponovo pronalaze radost, autonomiju i glas. Njene reči su podsetile sve da je isceljenje politički čin, a ne samo lični. 

• Abetare Gojani, izvršnu direktorku The Foundation House, koja je govorila na panelu „Digitalne braniteljke: Tehnologija, zaštita i prava u zonama sukoba“. 

Zajedno, ove liderke isplele su mrežu znanja u cilju stvaranja novog „bezbednosnog koda“ za svet: onog u kojem sećanje pokreće akciju, solidarnost pokazuje put, a mir je feministički i trajan. 

Forum je završen uz poruku koja je odjeknula: mir nije samo san – mir je obaveza. I žene ne čekaju – one predvode. 

Forum je održan povodom globalnog obeležavanja 25. godišnjice usvajanja Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN o ženama, miru i bezbednosti, koja je postavila temelje istoimene agende. Ova godišnjica takođe označava 26 godina od nasilja koje je pogodilo Kosovo, od kada se aktivistkinje za prava žena aktivno pozivaju na rezoluciju, zahtevajući veću uključenost u mirovne procese, kako na Kosovu, tako i širom regiona. Sa svojim bogatim iskustvom i stručnim znanjem, mirotvorke sa Kosova ponudile su globalna rešenja za savremene izazove, kroz dijaloge sa raznovrsnim akterima tokom Foruma.