Od 19. do 23. septembra, Mreža žena Kosova (MŽK) i Kosovski centar za rodne studije (KCRS) pridružili su se regionalnoj koaliciji organizacija za ženska prava (ŽOCD), koju predvodi Fondacija Kvinna till Kvinna, na zagovaračkom putovanju u Berlin, Nemačka.

Tokom sastanka sa nemačkim Ministarstvom spoljnih poslova, direktorka programa MŽK i vodeća istraživačica Nikol Farnsvort zahvalila je Nemačkoj na njenoj podršci liberalizaciji viznog režima i njenom angažovanju u pronalaženju trajnog, mirnog rešenja za Kosovo.

Ona je zatražila da nemačka vlada, specijalni izaslanici i nemački ambasador redovnije konsultuju ŽOCD u skladu sa novom feminističkom spoljnom politikom nemačke vlade i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN (RSBUN) 1325 o ženama, miru i bezbednosti, ka tome da se osigura da mirovni predlozi i politički dijalozi uključuju rodnu perspektivu.

Ona je takođe istakla važnost konsultovanja specijalnog izaslanika EU za dijalog Srbije i Kosova, Miroslava Lajčaka, sa grupama za ženska prava, jer su žene stalno izostavljane  iz procesa pregovora i dijaloga, što je suprotno zahtevima Rezolucije 1325 SBUN.

U ime MŽK-a, uključujući KCRS, ona je takođe naglasila značaj finansiranja od stranenemačke vlade i praćenja repatrijacije žena i muškaraca iz Nemačke na Kosovo, posebno Roma, Aškalija i Egipćana, pošto programi reintegracije nisu uvek uzimali u obzir različite potrebe repatriranih žena, muškaraca, devojaka i dečaka. Nedovoljna pažnja rodnom aspektu tokom ovog procesa može pogoršati postojeće ranjivosti, pa čak i doprineti kršenju ljudskih prava i diskriminaciji bez pažljivih, dobro finansiranih programa.

Maja Raičević́ iz Centra za prava žena u Crnoj Gori govorila o činjenici da su žene, a posebno ŽOCD, u velikoj meri izostavljene iz Berlinskog procesa i da su pripremljeni zaključci o rodnoj ravnopravnosti razvodnjeni ili uklonjeni.

Ona je zatražila od nemačke vlade da uključi ŽOCD i podrži njihove preporuke kroz ovaj politički dijalog, uključujući pažnju na rodnu ravnopravnost u tri teme dnevnog reda energetiku, zelenu agendu i ekonomiju o kojima će se raspravljati ove jeseni. 

Koalicija se takođe sastala sa nemačkim Ministarstvom za ekonomsku saradnju, koje razvija novu feminističku politiku o razvojnoj saradnji u skladu sa nemačkom feminističkom spoljnom politikom. Farnsvort je podelila ključne nalaze i preporuke iz regionalne studije Gde je novac za ženska prava?, zasnovane na anketi sa 241 različitih ŽOCD i 71 donatora širom Zapadnog Balkana (ZB) o trendovima finansiranja od 2014. do 2019. godine.

Na osnovu ove studije i u ime koalicije ŽOCD, preporučila je da:1) nemačka vlada i EU postave jasne ciljeve finansiranja kako bi ispunili svoje obaveze u pogledu rodne ravnopravnosti u Akcionom planu EU III i Programu za žene, mir i bezbednost; 2) se preispitaju nemački i posebno GIZ-ovi modaliteti ugovaranja kako bi se olakšalo dugoročno ugovaranje ŽOCD kao partnera u promenama; i 3) se obezbedi angažovanje ŽOCD u planiranju i sprovođenju programa, priznajući i nadoknađujući ŽOCD za njihovu stručnost. Ona je takođe podelila preporuke iz sažetka praktične politike koje je koalicija od 145 ŽOCD potpisala o Finansiranju feminističkog pokreta povodom Foruma „Generacija za ravnopravnost“ .

Delegacija se takođe sastala sa Fondom za otvoreno društvo (FOD) gde su razgovarali o mogućnostima za potencijalnu saradnju u novim strateškim oblastima FOD-a o evropskim integracijama, regionalnoj ekonomskoj saradnji u ZB, digitalnoj transformaciji i energetskoj tranziciji i klimi. Aktivistkinje su zatražile da FOD obezbedi da pažnja ka unapređenju rodne ravnopravnosti bude integrisana u svoj rad i uvide da su grupe za ženska prava stručnjaci i saveznici za to.

Što se tiče podrške FOD-a inicijativi Open Balkan, aktivistkinje su primetile da ne postoji poznata rodna analiza za ovu ekonomsku inicijativu o razmeni dobara preko granica i kako ona može drugačije uticati na žene i muškarce. S obzirom na to da su neke zemlje poput Kosova male, to bi moglo imati štetne efekte, posebno na najmarginalizovanije, i ovi efekti se moraju proceniti pre unapređenja ove inicijative. Inicijativa takođe zahteva veću transparentnost u medijima kako bi se izbegle lažne vesti i bolje informisali ljudi o inicijativi, rekle su aktivistkinje.

Koalicija se sastala i sa članovima Odbora nemačkog parlamenta za pitanja Evropske unije, predstavnicima švedske ambasade u Nemačkoj i Fondacije Heinrich Boll. Druge aktivistkinje iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije takođe su govorili o situaciji u svojim zemljama i regionu tokom ovih sastanaka. Ovo je uključivalo zabrinutost zbog smanjenja prostora za ŽOCD, napade na braniteljke ljudskih prava i potrebe za boljom integracijom rodne perspektive u proces pristupanja EU, između ostalih tema.