Izveštaj Rodno zasnovana diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja u Srbiji lansirana je danas, 23. februara, na onlajn događaju koji je organizovala fondacija Kvinna till Kvinna.

Ovaj izveštaj razmatra rodnu zasnovanu diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja, kao deo regionalne inicijative za rešavanje takve diskriminacije u šest zemalja Zapadnog Balkana. Istraživanje je pokazalo da seksualno uznemiravanje na radnom mestu u Srbiji i dalje predstavlja ozbiljan problem, a posebno pogađa žene.  Izveštaj pruža informacije o nedostacima u relevantnom pravnom okviru; rasprostranjenosti i prirodi rodno zasnovane diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja; tome u kojoj meri su ljudi podneli tužbe; i kako su institucije tretirale takve slučajeve.

Šefica Sektora operacije Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji, Leoneta Pajer, dala je uvodnu reč kojom prilikom je navela da su žene u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce u skoro svim sferama i da rodni jaz i dalje postoji na većini pokazatelja tržišta rada. Ona je rekla da novi Akcioni plan EU o rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena u spoljnoj akciji 2021–2025 (APRR III) usvojen krajem 2020. godine, predviđa ambiciozan program za promovisanje rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena kroz sve spoljne akcije EU.

„Zato se nadam da će rezultati istraživačkog izveštaja podići svest i unaprediti znanje opšte populacije o pitanjima rodne zasnovane diskriminacije na tržištu rada, posebno za ugroženije grupe koje su marginalizovane u srpskom društvu“, rekla je ona.

Sofija Vrbaški, koordinatorka projekta u Kvinna till Kvinna, predstavila je rezultate istraživanja koji pokazuju da i dalje postoji rodno zasnovana diskriminacija, posebno pri zapošljavanju, napredovanju, porodiljskom odsustvu i seksualnom uznemiravanju na radnom mestu. Što se tiče unapređenja, svakoj desetoj ispitanici je bilo uskraćeno unapređenje na poslu zbog pola, u poređenju sa samo jednim ispitanim muškarcem Nalazi istraživanja ukazuju na to da rodno zasnovana diskriminacija posebno pogađa žene koje rade u privatnom sektoru.

U međuvremenu, niske stope prijavljivanja i dalje predstavljaju izazov za rešavanje rodno zasnovane diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja. Prema izveštaju, sudovi još uvek imaju malo prakse, a čini se da je nekoliko sudija upoznato sa relevantnim pravnim okvirom.

Vrbaški je uočila ključnu ulogu koju je civilno društvo igralo i trebalo bi da nastavi u rešavanju pitanja kršenja prava. „Podrška mora biti tu. Ona se mora nastaviti dugoročno, svakako mimo ovog programa.“, rekla je ona.

Kako bi kontekstualizovala nalaze, Nikol Farnsvort, direktorka programa i vodeća istraživačica u Mreži žena Kosova (MŽK) predstavila je početne nalaze regionalnog istraživanja. Ona je napomenula da je napravljen značajan napredak od prvog izdanja ovog izveštaja 2019. godine, iako je napredak mešovit među zemljama. Ipak, trećina ispitanika u anketi izjavila je da je iskusila neki oblik rodne diskriminacije na radnom mestu (36% žena i 18% muškaraca).

„Rodno zasnovana diskriminacija pri zapošljavanju i dalje je široko rasprostranjena, pogađajući dve trećine ispitanika koji su prisustvovali intervjuima za [posao] od 2018.godine.​ Više žena nego muškaraca je upitano o njihovom bračnom statusu, planovima za brak, deci ili planiranju da imaju decu. Više žena se suočilo sa diskriminacijom u vezi sa unapređenjem na poslu. Statistički podaci pokazuju da rodni jaz u platama i dalje postoji širom regiona“, rekla je ona. ​ Štaviše, „nekoliko zemalja ne štiti dovoljno žrtve od viktimizacije“

Farnsvort je rekla da MŽK veruje da „trougao“ saradnje između vlade, organizacija civilnog društva (OCD), EU i drugih međunarodnih aktera može doprineti pravnim i institucionalnim promenama. ​ Ona je takođe rekla da je kontinuirano finansiranje i angažovanje OCD važno za držanje institucija odgovornim, pružanje pravne pomoći i praćenje institucionalnog odgovora.

Tokom prezentacije učesnici su naveli nekoliko dobrih primera, uključujući pohvale Instituciji ombudsmana, jer se čini da se poverenje u ovu instituciju povećalo.

Što se tiče pravne pomoći pružene žrtvama rodno zasnovane diskriminacije na radnom mestu kroz ovu regionalnu akciju, Sanja Ćopić́, istraživačica Viktimološkog društva Srbije, govorila je o iskustvu pružanja pravne pomoći žrtvama rodno zasnovane diskriminacije u oblasti rada, ističući značaj ovog rada tokom pandemije COVID-19.

„Uloga OCD je veoma važna u zagovaranju radnih prava žena i njihovoj zaštiti. Njihova uloga je veoma važna u umrežavanju sa različitim akterima, od organizacija civilnog društva do različitih institucija i sindikata, i mislim da kroz ovo umrežavanje možda možemo učiniti nešto da poboljšamo situaciju na tržištu rada“, rekla je ona.

Događaj je moderirala Tamara Šmidling, programska službenica u fondaciji Kvinna till Kvinna.

Istraživanje je finansirala EU, a sufinansirala Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju. Istraživanje je urađeno u okviru regionalne akcije „Osnaživanje OCD u borbi protiv diskriminacije i unapređenju ženskih radnih prava“.