Nasilje nad ženama je najizraženiji oblik nasilja u porodici na Kosovu. Na osnovu statistike rodnih istraživanja i praćenja sudskih postupaka, u više od 95% slučajeva muškarci vrše nasilje nad ženama ili devojkama.
Prema Krivičnom zakoniku Republike Kosovo (KZRK), nasilje u porodici je krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do tri godine.
Međutim, na osnovu praćenja MŽK – u odeljenju za krivična dela Osnovnog suda u Prištini, kazne koje se izriču počiniocima nasilja u porodici su uglavnom uslovne i novčane kazne.
Krivični zakonik za ove slučajeve predviđa i uslovnu osudu, ali sudije moraju imati u vidu odredbe jer sud uzima u obzir svrhu uslovne osude, prethodno ponašanje počinioca, krivičnu odgovornost i druge okolnosti pod kojima je delo počinjeno.
U više od 90% slučajeva nasilja u porodici na osnovu praćenih sudskih postupaka, počinioci su bili svesni svojih radnji, što znači da je u većini slučajeva postojala krivična odgovornost kao element krivičnog dela. Na kraju su, međutim, sudije proglasile počinioce nasilja krivim, ali je izrečena kazna bila uslovna i novčana.
Prema izveštaju EULEX-a, samo u 2021. godini na Kosovu je prijavljeno 107 slučajeva seksualnog nasilja, u poređenju sa 60 u 2020. godini. Ovaj rast se nastavlja i u 2022. godini, ali je reakcija institucija nesrazmerna.
Na osnovu podataka iz registra Osnovnog suda u Prištini, Odeljenje za teška krivična dela, od 1. januara 2022. do 16. avgusta 2022. podignute su samo 4 optužnice, od kojih su 2 optužnice za krivično delo silovanja, 1 optužnica za trgovinu ljudima i jedna optužnica za krivično delo seksualno zlostavljanje. Optuženi u ovim slučajevima su muškarci, dok su žrtve žene. U istom odeljenju u prethodnom postupku, tužilaštvo istražuje 11 slučajeva seksualnog nasilja koje su počinili muškarci, dok optužnica još nije podignuta.
Glavni faktori koji direktno utiču na odlaganje sudskih postupaka u slučajevima nasilja u porodici i seksualnog nasilja su odluke o odlaganju ročišta. Na osnovu praćenja sudskih postupaka, optuženi za krivična dela seksualnog nasilja, u većini slučajeva se namerno ne pojavljuju na ročištima, tako da se sudski postupak odlaže, što samo doprinosi u korist optuženog.
Usled odlaganja i neprisustva optuženog u postupku, žrtve nasilja kao oštećena lica u postupku ispaštaju jer se provera činjenica (činjenično stanje) i prikupljanje dokaza postaju sve teži, što dovodi do toga da predmet vremenom „bledi“.
Konkretan slučaj krivičnog dela koje je za posledicu imalo nepravednu presudu za žrtvu nasilja, usled odlaganja ročišta zbog neodazivanja okrivljenog, bio je slučaj za krivično delo seksualno zlostavljanje lica mlađih od 16 godina, za koje je Osnovno tužilaštvo u Prištini/Odeljenje za maloletnike podiglo optužnicu 2014. godine, dok su istrage u vezi sa slučajem započete 2012. godine
Optuženi je više desetina puta bio odsutan sa ročišta, pokušavajući da „pobegne“, sudskim postupcima, a posle brojnih odluka suda o odlaganju ročišta, nakon 8 godina od podizanja optužnice, Osnovni sud u Prištini/Odeljenje za maloletnike, u julu 2022. godine doneo je presudu kojom je optuženog oslobodio optužnice.
Od oktobra 2021. do 1. avgusta 2022. godine, od 114 praćenih sudskih postupaka, uglavnom slučajeva nasilja u porodici i seksualnog nasilja, oko 35 sednica je odloženo.
