Seksualno nasilje na Kosovu je i dalje jedan od oblika nasilja koji se najmanje prijavljuje. Iz istraživačkih izveštaja Mreže žena Kosova (MŽK) primećuje se da nekoliko ključnih institucija kojima je cilj tretiranje seksualnog nasilja, kao što je Policija, imaju manjak znanja kako da ga tretiraju.

Takođe je primećeno da je pristup žrtvama koje su doživele seksualno nasilje i dalje neadekvatan, često stavljaju žrtve u težak položaj, koji i mogu da obeshrabre od njegovog prijavljivanja, dalje, nalazi MŽK-a pokazuju da su saznanja građana o čuvanju dokaza, nakon što su doživeli seksualno nasilje, minimalna.

Radi podizanja svesti građana u vezi sa ovim, Institut za sudsku medicinu (ISM) je u saradnji sa Policijom Kosova (PK) i EULEX-om, danas, 9. septembra organizovao okrugli sto kako bi obeležio početak kampanje „Reci mi na vreme – seksualno nasilje je zločin“, u vezi sa čuvanjem bioloških dokaza u slučajevima seksualnog nasilja.

Dok je pažnja uglavnom bila usmerena na silovanja tokom rata na Kosovu, manje pažnje je posvećeno seksualnom nasilju koje žene i devojke doživljaju i dan danas.

Iako je rat završen, žene i devojke i dalje doživljavaju seksualno nasilje. Kosovo je preduzelo nekoliko inicijativa kako bi pomoglo preživelima seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu, koje i dalje nailaze na poteškoće tokom prikupljanja dokaza o njihovim iskustvima silovanja, međutim, na žalost, 20 godina nakon rata, sa istim izazovom se suočavaju i žene i devojke koje doživljavaju nasilje i dan danas od poznatih ili nepoznatih lica.

Prema statistikama koje je predstavio ISM:

• Oko 90% žrtava seksualnog nasilja su devojke i žene,
• Biološki dokazi mogu se prikupiti samo u 28% slučajeva seksualnog nasilja
• Većina seksualnih žrtava su uzrasta od 11-16 godina
• U 81% slučajeva seksualnog nasilja, izvršilac seksualnog zločina je lice poznato žrtvi.

Bivša predsednica Kosova Atifete Jahjaga je tim povodom govorila o potrebi intenziviranja saradnje svih relevantnih aktera radi podrške preživelima seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu kao i u njihovom ponovnom integrisanju u društvo.

„Mi smo radili da bismo to postigli, ali treba da radimo još više u nekim oblastima: u pravnom, institucionalnom, ekonomskom smislu i u pružanju pristupa pravdi preživelima“, rekla je Jahjaga.

„Sada je vreme da se podigne svest javnosti u vezi sa onim šta je seksualni akt i šta je seksualno nasilje“, rekla je Tarja Fromisto, zamenica direktora ISM pri EULEX-u.

Takođe je i Bergita Curri iz ISM objasnila bitnost ove kampanje.

„Ovo je naš direktan doprinos pomoći žrtvama da dosegnu pravdu, da razbiju tišinu koja okružuje one koji imaju nešto da daju i njih treba saslušati“, rekla je ona.