Igballe Rogova, direktorka Mreže žena Kosova (MŽK) na Međuparlamentarnoj konferenciji o “ Učešću žena u političkom odlučivanjuu na Zapadnom Balkanu i Turskoji“, u organizaciji Evropskog Parlamenta u Briselu dana 4 marta, bila je jedna od glavnih diskutanata na ime MŽK. Na sednici o „Povećanju broja žena u političkom odlučivanju u zemljama proširenja: Najbolje prakse iz regiona“, Rogova je iznela pregled istorijata učešća žena na Kosovu, ističući jedno njihovo ravnopravnije učešća u političkom odlučivanju u 90-tim godinama.

“Žene su činile stvari koje muškarci u to vreme nisu smeli uraditi” – rekla je ona. “Žene su bile hrabre”.
Uprkos tome, nakon rata žene su bile primorane da se iz početkae zalažu za ravnopravno učešće u politici, uglavnom zbog toga što je Misija Ujedinjenih Nacija na Kosovu (UNMIK) bila privržena izboru muškaraca na rukovodećim mestima uz lažni izgovor da je Kosovo patriarhalna zemlja, kojoj su nedostojale žene rukovodećeg profila.
Uprkos svim izazovima u toku ovih 15 poslednjih godina, aktivistkinje za prava žena na Kosovu nisu se predale. One su uspele da ostvare povećanje kvote učešća žena u izbornim zakonima.
Isto tako one su podržale izradu Zakona o ravnopravnosti polova i zalagale da se Agencija za ravnopravnost polova (ARP) podigne na viši nivo odlučivanja pri Kancelariji Premijera Republike Kosova u cilju promocije rodne ravnopravnosti na svim institucijama Kosova i utiče na preispitivanje zakona i politike na centralnom nivou radi obezbeđivanja rodne ravnopravnosti.
Aktivistkinje su sarađivale sa ženama poslanicima uglavnom preko Grupe žena radi ukazivanja na pitanja od zajedničkog interesa. Sada se MŽK usredsredila na saradnju sa članicama opštinskih skupština, zvaničnicima za rodnu ravnopravnost, ženama iz civilnog društva i muškarcima podržaocima na opštinskom nivou preko Lobija za rodnu ravnopravnost. Lobi se zalaže za rodnu ravnopravnost na lokalnom nivou i to putem razmene iskustava i saradnje u nacionalnim kampanjama.“Mi ne smemo misliti samo na Prištinu” – naglasila je Rogova, „nego i na druge delove Kosova.”
Rogova je govorila i o radu Evropske Unije na Kosovu.
“EU ohrabruje i finansira regionalnu saradnju, ali je istovremeno Kosovo stavila u zatvor, jer je izuzev Kosova sve su druge zemlje dobile liberalizaciju viza“ – rekla je ona. “Nedostatak vizne liberalizacije utiče na sve, uključujući aktivistkinje za prava žena, koje ne mogu putovati van zemlje zbog ograničene slobode kretanja, iako priroda njihovog angažovanja to često traži.“ Ona poziva EU da preispita svoju diskriminatorsku poziciju u pogledu liberalizacije viza za Kosovo, što čini da se građani Kosova još uvek osećaju zatvorenim i izolovanim.
Na konferenciji su učestvovale i delegacije zemalja koje su pred prijemom u EU, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju, Srbiju i Tursku. Pored Rogove na konferencije su učestvovale i druge članice kosovske delegacije uključujući četiri žene članice Parlamenta, kao i predstavnici Evropske institucije za rodnu ravnopravnost, predstavnici ambasada i drugih nevladinih organizacija.
Konferencija je završena večerom koju je priredila potpresednica Evropskog Parlamenta Urlikee Lunacek.