„Izgubiti posao tokom trudnoće, zbog trudnoće, posebno u doba globalne krize je veoma stresno i može dovesti do ekonomskih i zdravstvenih problema. Pored toga, frustrirajuće je to što je pristup pravdi skup i spor. Ne bih bila motivisana da sama pokrenem sudski postupak da vas nisam kontaktirala. Dali ste mi motivaciju, volju i finansijsku sigurnost da pokrenem sudski postupak. Mislim da je potrebno više ovih projekata za podršku ženama koje ostaju bez posla zbog trudnoće.“ – kaže C.J., jedna od korisnica besplatne pomoći Helsinškog odbora za ljudska prava u Skoplju. 

 Trudna radnica je posebno zaštićena makedonskim zakonom o radu. Poslodavac može raskinuti ugovor o radu trudnoj radnici samo ako je ozbiljno prekršila  ugovorne obaveze i to samo uz saglasnost sindikata ili uz odobrenje Državnog inspektorata za rad.

 Nakon što je C.J prošla kroz nepravedan raskid ugovora, otišla je potražiti pomoć od Helsinškog odbora.

Helsinški odbor i radnica prijavili su slučaj u Državnom inspektoratu rada, koji je sproveo istragu i utvrdio kršenje Zakona o radnim odnosima od strane poslodavca. Naložili su poslodavcu da vrati  trudnu radnicu i ponovo je registruje kao zaposlenu u Zavodu za zapošljavanje i obaveznom socijalnom osiguranju.

 „Nakon što smo objavili ovaj uspeh ove inicijative, Odbor je primio još osam zahteva za besplatnu pravnu pomoć od trudnih radnica koje su doživele ista ili slična kršenja njihovih radnih prava. Tokom ovih teških vremena, Odbor je podigao svest o zaštitnim mehanizmima i  poboljšanju pristupa pravdi za mnoge žene.“– rekla je Pavlina Simonoska iz Helsinškog odbora.

 Helsinški odbor za ljudska prava, kao jedna od vodećih organizacija civilnog društva u zemlji i redovni pružala besplatne pravne pomoći  građanima, zabeležio je rekordan broj korisnika u prvoj polovini 2020.godine. Pristupačnost organizacije, ali i nepoverenje u državne institucije i pravosudni sistem, doprinose prepoznavanju Odbora kao zaštite gde će dobiti podršku u slučaju  kršenja prava.

U proteklih šest meseci, Helsinški odbor pružio je pravnu pomoć u 33 slučajeva u kojima su kao korisnice bile uključene 34 radnice, od kojih je 19 registrovano kao rodno zasnovana diskriminacija na radnom mestu, kao i pokrenuo je 6 postupaka pred Državnim inspektoratom za rad. Slučajevi uključuju ne produženje ugovora o radu trudnih radnica zaključenih na određeno vreme, način i uslove ostvarivanja prava na porodiljsko odsustvo, ostvarivanje prava na neplaćeno roditeljsko odsustvo, seksualno uznemiravanje na radnom mestu i kršenje vladinih mera koji se odnose na trudne radnice i majke dece do uzrasta 10 godina koje bi trebalo da budu puštene sa posla.

Još jedan slučaj kome je Odbor pomogao bio je slučaj tekstilne radnice, dela osetljive grupe koja je bila predmet kontinuirane intersekcijske diskriminacije tokom poslednjih nekoliko decenija. 

 Nedovoljno plaćeni rad, loši uslovi i česta kršenja prava koja pogađaju ove radnike, uglavnom žene, glavni su razlozi posebne pažnje Odbora prema njima. Stoga su advokati Odbora rado pomogli radnici u fabrici tekstila i majci malog deteta, sa uspešnim rezultatima.

 „Moja plata je nezakonito smanjena  za 50% jer sam bila oslobođena radnih obaveza kako  bih mogla da se brinem o mom detetu. Sa platom od 120 evra nismo mogli da pokrijemo ni osnovne troškove. Uz pomoć Helsinškog odbora, poslodavac mi je isplatio puni iznos zarade za mesece kada sam bila kod kuće.“ S.A bila je jedna od mnogih žena kojima je Odbor pomogao tokom karantina.

 Međutim, nemaju svi slučajevi brzo rešenje. Takav je slučaj M.S., policijske službenice koja se suočava sa rodno zasnovanom diskriminacijom na radnom mestu.

„Opšte je poznato da ne žele žene u specijalnoj jedinici u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Po povratku sa porodiljskog odsustva usmeno sam raspoređena da radim u kancelariji i  uklonjena sam sa rada na terenu. Nije mi dozvoljeno unapređenje ili prekvalifikacija na radnom mestu. Iako su sve muške kolege moje generacije unapređene, ja i još jedna koleginica još uvek nismo. Nakon što sam se vratila sa  opravdanog odsustva, premestili su me na još niže radno mesto i plata mi je smanjena za 200 evra.“.

U vezi sa ovim slučajem, Helsinški odbor je apelovao na Ministarstvo unutrašnjih poslova da preduzme hitne mere i mere za sprečavanje daljeg diskriminatorskog tretmana žena i da im se omogući da uživaju svoja prava na radnom mestu pod jednakim uslovima sa muškarcima.

Ovu inicijativu podržao je Fond žena Kosova (FŽK) u iznosu od  19.998 €. Ovaj grant je deo zajedničke inicijative „Unapređenje ženskih radnih prava“, koju finansira Evropska unija, a sufinansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju.