Problem

Rodno zasnovano nasilje (RZN) odnosi se na bilo koji oblik nasilja počinjenog na osnovu pola. Na Kosovu, uprkos relativno sveobuhvatnom pravnom okviru i poboljšanoj koordinaciji između ženskih organizacija i institucija, RZN ostaje široko rasprostranjen zbog ukorenjenih patrijarhalnih normi i slabe primene zakona. Rad MŽK otkriva da se žrtve bore da prijave zbog nedostatka poverenja, dok neki zvaničnici i dalje vide porodično nasilje kao privatnu stvar. Institucionalna koordinacija između policije, tužilaštva i socijalnih službi i dalje je slaba. Seksualno nasilje i uznemiravanje se uglavnom nedovoljno prijavljuje, a preko 80% žrtava silovanja su maloletne devojčice. Ne postoji Krizni centar za silovanje, a stigma, tabu i okrivljavanje žrtava ostaju široko rasprostranjeni.

Strategija MŽK-a

Poboljšanje kvaliteta i sprovođenja pravnog okvira za rodno zasnovano nasilje, uključujući institucionalne odgovore na pomoć žrtvama nasilja, ostvaruje se kroz:

• Poboljšanje institucionalne odgovornosti u rešavanju slučajeva rodno zasnovanog nasilja.
• Povećanje razumevanja sprovođenja zakona o rodno zasnovanom nasilju i rasprostranjenosti porodičnog nasilja.
• Podizanje javne svesti o zakonima o rodno zasnovanom nasilju i individualnim pravima.
• Jačanje angažovanja civilnog društva u sprovođenju pravnih okvira o rodno zasnovanom nasilju.
• Unapređenje usluga skloništa, posebno podrške za rehabilitaciju i reintegraciju.
• Preporučivanje poboljšanja zakona i politika koje se odnose na rodno zasnovano nasilje.

Glavne aktovnosti

• Nastaviti sa pružanjem pravne pomoći i upućivanja žrtvama RZN-a, informišući ih o njihovim pravima i zastupajući ih pred institucijama. Nastaviti sa podizanjem svesti javnosti o nasilju u porodici kako bi se podstaklo prijavljivanje i podrška žrtvama.
• Podrška organizacijama članicama u zalaganju za efikasnu primenu zakona o RZN-u, uključujući održivo finansiranje, bolje usluge i institucionalnu koordinaciju.
• Nastaviti praćenje i analizu sudskih slučajeva RZN-a i redovno se sastajati sa institucijama kako bi predstavili nalaze.
• Redovno održavanje sastanaka za zastupanje sa institucijama.
• Sprovesti istraživanje troškova usluga za RZN i zalagati se na osnovu rezultata.
• Angažovati sigurne kuće radi jačanja zastupanja i institucionalne odgovornosti, uključujucći i mehanizme koordinacije (MK).
• Nastaviti obuku i podršku opštinskim MK i pomoći u njihovom uspostavljanju gde je potrebno.

Naša dostignuća (2019-2024)

• Pružena besplatna pravna podrška za 22 žrtve u 2024. godini, što je ukupno 117 žrtava RZN od 2021. godine.
• Do sada je praćeno 294 sudska slučaja vezana za RZN, uključujući 117 u 2024. godini, poboljšavajući institucionalnu odgovornost.
• Doprineli usvajanju 5 zakona i politika sa rodno osetljivim odredbama nakon što su 2024. godine podneli detaljne komentare na 12 pravnih dokumenata.
• Uspešno se zalagali za povećanje budžeta za sigurne kuće za 2025. godinu od 67%, što predstavlja povećanje od 184% u odnosu na 2019. godinu; takođe su obezbedili povećanje od 128.776 € (31%) za Kancelariju za zaštitu i pomoć žrtvama i 10 novih radnih mesta.
• Poboljšan institucionalni odgovor kroz obuku stotina službenika o Državnom protokolu za seksualno nasilje i razvojem zvaničnih nastavnih planova i programa za socijalne radnike na zahtev vlade. Državni protokol za seksualno nasilje je usvojen 2022. godine, uz veliku podržku MŽK.
• Podignuta je svest javnosti kroz izložbu “Nasilje se krije u četiri zida”, dosegnuvši 5.580 ljudi u 10 opština i ohrabrivši žrtve da prijave nasilje.
• Izdato je 10 javnih saopštenja za štampu kojima se osuđuje RZN i održano je 13 sastanaka sa zvaničnicima u 2024. godini, što je ukupno 160 od početka inicijative.
• Objava za podizanje svesti javnosti kojom se poziva na okončanje nasilja nad maloletnicima stigla je do 11.006 ljudi.
• Žrtve seksualnog nasilja tokom rata sada dobijaju pravno priznanje i finansijsku podršku od vlade.
• Svi zaposleni u sigurnim kućama su obučeni da spreče iscrpljenje i poboljšaju usluge.