Danas Mreža žena Kosova (MŽK) stoji uz žene, muškarce i dece iz sela Mala Kruše i Velike Kruše tražeći pravdu za ratne zločine počinjene nad njima i članovima njihovih porodica. Osuđujemo nedavnu presudu posebnog odeljenja Apelacionog suda, kojom je prethodna kazna Darku Tasiću smanjena sa 22 godina na samo 11 godina.

Tasić je, prema betimiperdrejtesi.com, optužen da je u periodu od 15. do 26. marta 1999. godine, zajedno sa srpskom policijom i vojnim snagama učestvovao u pljačkanju i uništavanju imovine civilnog stanovništva, paljenju kuća, uzimanju poljoprivrednih vozila i drugih vrednih predmeta, posebno porodici Hajdari, što je rezultiralo sedmogodišnjom zatvorskom kaznom. Optužnica Specijalnog tužilaštva takođe tereti Tasića za skrnavljenje leševa, spaljivanje leševa zajedno sa drugim policijskim i paravojnim snagama i bacanje leševa u reku Drim, u mestu van sela Mala Kruša.

Smanjenje njegove kazne predstavlja očigledan propust kosovskog pravosudnog sistema da donese pravdu za ratne zločine. Bez pravde ne može biti trajnog mira.

Želimo da naglasimo da su zločini za koje se tereti zaista ratni zločini, prema članu 7 Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda , koji definiše ‘zločine protiv čovečnosti’ kao deo rasprostranjenog ili sistematskog napada usmerenog protiv bilo kog civila, stanovništva, uključujući ubistva, istrebljenje, deportaciju ili prisilno premeštanje stanovništva, mučenje, seksualno nasilje ili progon protiv bilo koje identifikovane grupe zasnovane na političkim, rasnim, nacionalnim, kulturnim, verskim i/ili polnim osnovama.

Podsećamo da  Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija   (RSBUN) 1325 o ženama, miru i bezbednosti (2000),  RSBUN 1620 o deci i oružanom sukobu  (2005) i  RSBUN 1674 o zaštiti civila u oružanom sukobu  (2006) ističu odgovornost svih država da stave tačku na nekažnjavanje  i da kazne one odgovorne za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući i one koji se odnose na seksualno i drugo nasilje nad ženama i devojkama. S tim u vezi, UN su naglasile da se ovi zločini izuzmu iz odredbi o amnestiji. Zapravo, ne postoji sporazum o amnestiji između Kosova i Srbije u vezi sa ratnim zločinima. Niti se sme ikada dozvoliti amnestija za zločine protiv čovečnosti, u skladu sa međunarodnim pravom.

Zajedno sa ženama iz Male Kruše, dana se sećamo neizrecivih događaja koji su se dogodili 26. marta 1999. godine, kada 114 albanskih civila muškaraca (70% muškaraca u selu) bilo odvojeno od porodice i masakrirano. Ostaci 86 ljudi, uključujući dece, još uvek se vode kao nestali. Sećamo se kako su domovi albanskih porodica spaljeni do temelja, ubijena njihova stoka i uništena polja. Sećamo se kako su žene i deca koja su preživela primorani pod oružjem da se spuste do reke Drim, gde su im srpske snage rekle da se “utope ili pešače do Albanije ”. Predobro se sećamo da smo sedeli pored žena i dece Kruše kada su se vratili kući, nakon što su bili izbeglice. Pored toga što su oplakivali gubitak 114 članova njihove porodice, bili su na ivici egzistencije bez domova i bilo kakvog prihoda.

Uprkos pomenutim, dobro dokumentovanim ratnim zločinima počinjenim nad civilima, nije bilo zvaničnog izvinjenja vlade Srbije u vezi sa onim sto se dogodilo u Maloj Kruši, niti je bilo odgovarajuće pravde za pomenute počinjene ratne zločine.

Uprkos ogromnim ljudskim i ekonomskim gubicima, žene iz Kruše pronašle su snagu da krenu napred. Učestovale su u demokratskim strukturama. Naučile su da oru svoja polja, voze traktore, prodaju svoje proizvode i samostalno zarađuju za život, dok se suočavaju sa ozbiljnim rodnim stereotipima i na izgled nepremostivim izazovima.

Očekivali smo, u najmanju ruku, snažnu poruku naših institucija da se ratni zločini neće tolerisati i da će pravda biti zadovoljena. Kosovske pravosudne institucije toliko duguju ženama Kruše.

Stoga smo duboko razočarani zbog teške nepravde koju je naš pravosudni sistem pokazao prema ženama iz Kruše.

MŽK je mreža 158 organizacija za ženska prava koja ima za cilj da podrži, zaštiti i promoviše prava i interese žena i devojaka širom Kosova, bez obzira na njihova politička uverenja, veru, starosnu dob, nivo obrazovanja, seksualnu orijentaciju i sposobnost. MŽK ispunjava svoju misiju razmenom iskustava i informacija, partnerstvom i umrežavanjem, istraživanjem i zagovaranjem. I dalje smo posvećeni praćenju sprovođenja RSBUN 1325 na Kosovu i traženju pravde za žene tamo gde pravda pripada.