Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU u decembru 2022. godine, tako da još uvek nije otvoreno nijedno poglavlje za skrining.1 U međuvremenu, Vlada Kosova i Evropska unija (EU) preuzele su nekoliko obaveza za unapređenje rodne ravnopravnosti, uključujući i deo procesa pristupanja EU. Zasnovano na zvaničnim pokazateljima politike i metodologiji koja se deli na celom regionu Zapadnog Balkana (ZB), ovaj izveštaj o politici prati i izveštava o napretku koji je postignut u unapređenju rodne ravnopravnosti u odnosu na ključne procese i političke dijaloge u vezi sa pristupanjem EU 2022. godine. Sažetak ima za cilj da pruži vladinim zvaničnicima i zvaničnicima EU uvid i preporuke o tome kako dalje poboljšati rodnu perspektivu u okviru ovih procesa, kao i informisati organizacije za ženska prava (ŽOCD) u zalaganju za rodno transformativniji proces pridruživanja EU. Mreža žena Kosova (MŽK) je sprovela monitoring i izradila ovaj sažetak koristeći metodologiju koju su razvile partnerske organizacije Regionalne koalicije za rodnu ravnopravnost u procesu pristupanja EU (EQUAPRO) kao deo naše zajedničke akcije „Unapređenje rodne ravnopravnosti kroz proces pristupanja EU ” u sufinansiranju Evropske komisije i Švedske. Korišćeni pokazatelji proizlaze iz Zajedničke komunikacije o novom rodnom akcionom planu III – Ambiciozna agenda za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u vanjskom delovanju u pratnji svojih Ciljeva i pokazatelja, takođe poznat kao EU Akcioni plan za rodnu ravnopravnost III (APRR III).
Monitoring se fokusira na dva ključna aktera odgovorna za integraciju rodne perspektive u proces pristupanja EU: EU i vladini organi. Posebno, na Kosovu deluje više organa EU i o njima se govori kao relevantnima: Kancelarija Evropske unije na Kosovu (KEUK), Specijalni predstavnik Evropske unije (SPEU) na Kosovu i Evropska misija vladavine prava na Kosovu (EULEX). Metodologija je uključivala mešovite metode uključujući analizu sadržaja, posmatranje učesnika i zahteve za podacima od ključnih informatora. Za svaki pokazatelj, tabele upoređuju nalaze iz 2021. i 2022. godine. U poslednjoj koloni svake tabele procenjene su promene, korišćenjem petostepend skale gde „-1“ označava značajno nazadovanje,
„-0.5“ blago nazadovanje, „0“ da nema promene, „0,5“ ilustruje određeno poboljšanje, a „1“ označava značajno poboljšanje ili potpunu sprovođenje. Ova skala se koristi za procenu opšteg nazadovanja i napretka u daljem integrisanju rodne perspektive u procesu pristupanje EU.
